Prenosimo autorski tekst u originalu…
Možda ću zvučati nekome kao papagaj, ali par osoba me pitalo kako reagovati na stres, kao da je neko drugi kriv za to stanje i kako misliti pozitivno i kako se nositi sa osećanjima poput tuge, besa, razočarenja.. Ja ću se potruditi na osnovu mog iskustva da vam prenesem da je moguće biti miran i podneti sve što nas zadesi i svakako da je moguće izaći iz kako depresivnog, tako i anksioznog stanja . Odmah da naglasim VI SE NE LEČITE, VI SE ISCELJUJETE (bar bi trebalo to da radite) JER VAMA JE RANJENA DUŠA. Dakle, te rane se samo mogu isceliti. Pijenjem lekova vi, u stvari, anulirate simptome koji nastaju zbog stanja uma. Pitali su pojedini koja je razlika između depresije i anksioznosti, pa bih ja ovako laički rekla. Depresivnom čoveku nije do života, sve mu je jedno šta se dešava oko njega, kad će svakako umreti, pa čemu onda sve. Dakle, on je svestan smrtnosti, pa zato ne želi da uživa u životu. Anksiozan čovek ima puno strahova, a u osnovi svih je strah od smrti. Rekoh, ponavljaću se kao papagaj. Elem, svi gutaju lekove, a ne isceljuju svoju dušu. Ja imam dijagnozu anksioznost – panični poremećaj. Ne pijem jake lekove, ponekad samo Bromazepam od 1,5 mg. Psiholog mi je rekao da ga pijem po potrebi, a obično to bude nešto kad se uznemirim zbog dece, budući da su mi se tri ćerke porodile za nepuna tri meseca. Tu je trebalo da se suočim sa činjenicom da ću biti baka, da prihvatim da imam preko 50 godina i da će me neko zvati baka.. Sve je to sad iza mene, ali je to trebalo prihvatiti.
A sada o stresu. Stres sam po sebi nije nigde vani, to je samo naša reakcija na date okolnosti. Padne kiša, ljudi se žale na kišu, greje jako Sunce, ljudi se žale da je pretoplo. Kaže vam neko nešto, vi ste uzrujani i pod stresom ste. Nije niko kriv, do samo vi. Vi možete da kontrolišete sebe, samo vam je lakše da se žalite. Izvinjavam se unapred što sam surova, ali to je istina. I meni nije bilo prijatno kad sam čitala kako Jalom ili Antoni de Melo kažu da sve potiče od mene. Dolazilo mi je ponekad da zafrljačim knjigu i kažem naglas : Zašto sam ja kriva ako ne mogu da dobijem stan koji me po zakonu sleduje!? Naravno, ja nisam kriva za situaciju, ali sam kriva što sam se nervirala zbog toga. Dakle, ili menjaj nešto ili prihvati dato stanje. Do tebe je! Moć je u tebi! Često čitam tamo o Bogu, hvala Njemu … Da, tačno je kad vam je dobro, hvala Njemu. Bog je u nama ljudi! Zahvalite se samim sebima kad vam je dobro, Vi ste doveli do toga. E, tako i kad vam je loše, zahvalite takođe sebi… Da, tako je. Kada pogrešite nešto, to je zato što ste izabrali pogrešan put. Bog uvek da izbor. Kojim ćeš ti putem da kreneš, to je tvoja odluka. A svakako da su oba dobra. Ako je pogrešan, izvuci pouku, ako je dobar, ne ponesi se u dobru, već i dalje održavaj kurs da ne bi skrenuo s puta.
Što se tiče tuge i besa, tu je u pitanju samokontrola. Osećanje nikako ne ignoriši. Ako si tužan, priznaj, odboluj, plači.. Proći će.. Sve prolazi.. Ništa nije večno. Samo je ljubav večna! Kad si besan, gledaj da to preusmeriš na rad.. Cepaj drva, čisti.. Ima puno toga.. Ali ne iskaljuj bes na čoveku. Prihvati bes, ispucaj se i otpusti.. Bes bi trebalo da traje mnogo kraće nego tuga.. Da se nešto odboluje, dajte si vremena..
A što se tiče razočarenja, opet je do vas. Previše ste očekivali od nekoga nešto. Tu nema neke filozofije. Pitanje je bilo: Kako ja da naučim? Pošto sam učiteljica po profesiji, reći ću isto što i mojim đacima : Zagrej stolicu i uči, uči kako da se pronađeš, uči kako da se suočiš sa svojim strahovima, uči kako da voliš život, uči kako da pronađeš sreću unutar sebe, jer ona nije vezana ni za predmete, ni za ljude. Uči! Ja učim dve godine i još ću, jer nisam još sve naučila. A u međuvremenu živim život punim plućima. ️Najbitnije je od svega da prestanete da se žalite. U jednom video zapisu Slavice Skver, bila je jedna vežbica kako prestati sa žaljenjem. Uzmite jednu brojanicu ili plastičnu gumicu za kosu (ja to imam već više od godine na ruci) i kadgod se na nešto požalite (bilo da je u pitanju vreme, neko nešto rekao ili uradio.. bilo šta) vi promenite ruku, dakle, prebacite je na desnu ako je bila na levoj.. I tako radite stalno.. Vremenom će vam dosaditi i prestaćete da se žalite. Ja je sad više nosim iz navike, već duže vreme.
Eto, to bi bilo to.. Naravno, da ima još toga, ali, pitanje je i ovo koliko će vas pročitati, a i usvojiti. Svako dobro vam želim i živite život na jednodnevne rate. Prošlost je samo to, prošlost, a budućnost je nepoznanica. Ne dozvoli da ti briga o budućnosti uništi sadašnjost.
Još jednom svako dobro i hvala onima koji pročitaju ovaj post!
Autor: Jasmina Kostić
O anksioznosti pročitajte više na – uzroci, simptomi i liječenje